Za sve ljubitelje kupovine u susret još jednoj Black Friday rasprodaji, donosimo zanimljivu priču o nastanku ovog fenomena. Ove godine Black Friday pada u petak 25. novembra.
Pravi praznik za sve šopingoličare u Americi je aktuelan još od 1952. godine, a ubrzo je ova konzumentska pomama zaživela i u Velikoj Britaniji, da bi se potom popularizovala u ostalim delovima Evrope, prvenstveno u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, ali i u Australiji, Indiji, Kini.
Ipak, najveća manija koja nastaje na ovaj dan ogromnih popusta dešava se svakako na tlu Amerike, gde se prodavnice otvaraju još tokom noći (četvrtak na petak), a redovi se uveliko formiraju tokom ranih jutarnjih časova, da bi kada se radnje konačno otvore čitava stampeda ljudi nagrnula u objekat, kao da se sve deli besplatno, mada to naravno nije slučaj.
Sasvim je logično što je upravo u Americi šopingholija “crnog petka” postala nacionalni fenomen, jer na tom tlu sve je i počelo.
Tradicija seže skoro čitva dva veka unazad i na neki način dogodila se slučajno.
Naime, s obzirom da se Black friday održava svakog prvog petka nakon najvećeg američkog praznika – Dana zahvalnosti (koji se proslavlja svakog četvrtog četvrtka u novembru), tog petka (koji tada inače uopšte nije nosio naziv Black friday, dobio je ime znatno kasnije) održavala su se velike parade, koje su (opet tradicionalo) sponzorisale tadašnje najveće robne kuće Macy’s i Eaton’s.
Ove parade predstavljale su najveći deo marketinških kampanja pre Božića, a rezlutirale bi time da mnoštvo ljudi nakon parade odlazi u kupovinu upravo u pomenute prodavnice, to jest robne kuće.
Ubrzo je ovaj običaj zaživeo kao tradicija, da bi 30-ih godina prošlog veka pretposlednji petak u novembru zapravo postao dan koji otvara sezonu praznične (božićne kupovine).
S obzirom da je Dan zahvalnosti najveći porodični praznik u Americi, kada se iz svih krajeva zemlje porodica okuplja za jednim stolom na tradicionalnom ručku, narednog dana (u petak) kada se svi vraćaju svojim kućama, a pritom se i održavaju razne parade, u gradovima nastaje potpuni kolaps u saobraćaju, zbog čega su zapravo saobraćajci ovaj dan prozvali crnim petkom.
Što se sve dešavalo u periodu oko 1960.
Nešto više od dve decenije kasnije, kada je ova fraza postala šire rasprostranjena, prodavci su je preuzeli i počeli masovno da je koriste.
Sasvim opravdano.
Naime, s obzirom da se petak posle Dana zahvalnosti ustalio kao dan za šopingovanje, sasvim logično sa godinama kupcima je ova navika postala običaj, kao deo rituala posle praznika (naročito iz razloga što je službenicima u državnim institucijama taj dan bio neradan), te je samim tim s obzirom na veći broj potrošača, profit u radnjama počeo da se povećava.
I tu konačno dolazimo do zvaničnog razrešenja misterije vezane za naziv “crni” petak.
Nagli skok prodaje, koji od tog dana zvanično obeležava početak praznične šoping groznice, prodavci su u svojim knjigama obeležavali crnom bojom, dok je pre toga prodaja mahom beležena crvenom bojom.
Ovaj skok prodaje prodavcima se naravno izuzetno dopao, te su odlučili da maskimalno iskoriste pogodnosti šopngoličarskog petka, kako zbog još veće zarade, tako i zbog privlačenja pažnje na svoje proizvode.
Popusti su postali neizostavni deo Black friday manije, a sa godinama, ulog je počeo sve više da se podiže , te su se radnje međusobno takmičile, ne bi li se naravno privukao što veći broj kupaca.
Rezultat toga bili su popusti i preko 70 odsto, megalomanske rasprodaje, radno vreme koje je počinjalo i do četiri, pa i pet sati ranije.
Ulog je iz godine u godinu sve veći, a šopng manija pretposlednjeg petka u novembru zahvatila je nedavno i naš region, te smo sigurni da neće proći dugo pre no što ove drastične mere mamljenja kupaca prodavci poduzmu i kod nas.
Izvor: elle.rs
COMMENTS