fbpx

Da li znate zbog čega je sportsko klađenje zabranjeno u većem delu Amerike?

Da li znate zbog čega je sportsko klađenje zabranjeno u većem delu Amerike?

Pomozimo Marku koji je na lečenju u Americi!
Nikola u Srbiji razvija mašinu koja će štampati čitave kuće za svega 15 sati
Prvi prenos koronavirusa sa čoveka na čoveka u Čikagu!

Sportske kladionice i klađenje u poslednjih 20-ak godina postali su sastavni deo života ljudi sa Balkana. Broj ovih objekata u Srbiji odavno je nadmašio broj kafića i restorana. Međutim, sportsko klađenje zabranjeno je u velikom broju država u Americi. Evo zašto je to tako.

Sportsko klađenje je bilo ilegalno u skoro svim američkim državama

Da bismo shvatili od kada ova praksa zapravo postoji, moramo se vratiti u vreme pre Sjedinjenih Država. Prva trkačka staza (staza za konje) je osnovana u Americi 1665.godine. Pre Revolucionarnog Rata – koji se delimično finansirao od prihoda od lutrije – mnogi u koloniji su se smatrali engleskim podanicima pa sasvim je razumljivo što su se i određeni običaji preneli upravo iz Engleske. Jedan od tih običaja bile su i trke konja.

Ovaj sport je nastao u 12.veku pa je samim tim i klađenja staro isto koliko i trke. Do 1868.godine, trke konja su se, kao sport, razvile i postale vrlo organizovan biznis u Sjedinjenim Državama, zahvaljujući delom i objavljivanju ’American Stud Book’, kataloga. Do ranih 1900tih, ova vrsta objavljivanja je postala ilegalna i samim tim su i trke polako postajale deo prošlosti.

„Počinjete sa osnovnom pretpostavkom da je bilo koja vrsta klađenja u većini država jednostavno ilegalna.“ navodi Dan Etna, jedan od predsedavajućih u Sports Law Group kompanije Herrick Feinstein LLP za SB Nation. „Neke od ovih stvari su jednostavno ukorenjene u našem narodu, nije samo do zakona. Na primer, u jednom momentu, država Njujork odnosno njen Ustav je zabranio kockanje bilo koje vrste“.

Pari – mutuel klađenje postala je slamka spasa za trke konja i prijatna alternativa za kladioničare širom zemlje.

U suštini, ova vrsta kockanja ukida klađenje protiv ’kuće’ i stavlja sve opklade zajedno. Na ovaj način se zapravo sve opklade bore jedna protiv druge. Rane mašine su se pojavile na Kentaki derbiju 1900tih godina. Kockari su jako brzo krenuli da praktikuju pari-mutuel vrstu klađenja smatrajući da je, na neki način, prihvatljivije uložiti kod kladioničara.

Trke konja imaju tradiciju dugu više od osam vekova.

Van konjskih trka, kockanje je nastavilo da stvara neslavnu reputaciju

Gangsteri su se za vreme Zabrane (Prohibition) pobrinuli da alkohol, nasilje i klađenje idu zajedno ruku pod ruku. Košarkaški Black Sox skandal gde su članovi White Sox-a namestili Svetsko Prvenstvo 1919.godine nije takođe bilo do pomoći ovoj industriji. Nije bilo druge opcije za donosioce odluka u sportu osim da kažu ne kockanju.

Sportsko klađenje je postalo legalno u Nevadi 1949.godine međutim, kladioničarske knjige su ipak ostajale prazne zbog državnog oporezivanja od 10% koje je država uzimala.

Značajni skandali poput CCNY 1951.godine, Severna Karolina i država Njujork 1961.godine, Boston koledž 1978.godine, Tulejn (Tulane) 1985.godine kao i košarkaški skandal Pit Rouza (Pete Rose) nisu pomogli u obezbeđivanju odnosa između klađenja i organihzovanih sportova. Zakonodavci su donosili zakone u vezi kladioničarskih knjiga kako bi ponovo obuzdali praksu klađenja Federalnim Zakonom iz 1961.godine.
Zakon je učinio ilegalnim klađenje ili deljenje informacija putem telekomunikacija širom državnih granica. Kongres je doneo puno drugih zakona u vezi putovanja, pošte i materijala za kockanje koji su prisilili međunarodne kladionice na zatvaranje ili na rad na crno.

Do kraja 1970tih, Komisija za preispitivanje nacionalne politike u vezi kockanja je došla do zaključka da se dve trećine nacije bavi kockanjem a 80% odobrava sam čin kockanja. Komisija je zatim odustala od svoje namere navodeći da je „kockanje neizbežno“ i da je sprovođenje zakona protiv njega „nemoguće“.

Profesionalne lige su ostale pri stavu da je kockanje loše za njihove igre, i dalje gradeći argumente na principu integriteta.

I na ovakav način se došlo do PASPA (Proffesional and Amateur Sports Protection Act), koji je služio kao sveobuhvatna zabrana sportskog kockanja prema saveznom zakonu, uprkos što ga većina država svakako zabranjuje. Akt, potpisan 1992.godine, obavezuje države da u okviru perioda od jedne godine saopšte Vladi da li žele praksu sportskog klađenja unutar svojih granica. Nevada se odlučila za čitav niz mogućnosti za klađenje dok su Oregon, Montana i Delaware želeli nekoliko ograničavajućih opcija. Ostalih 46 država nije želelo dozvoljeno klađenje unutar njihovih granica.

Poverenici su govorili pred poslanicima uoči usvajanja PASPA akta. Uključili su i tadašnjeg šefa NBA LIGE, David Sterna koji je sportsko klađenje nazvao ’nacionalnim problemom’. Glasači New Jersey-a su na referendumu 2011.godine izglasali da žele sportsko klađenje zbog zamisli da će ova odluka pomoći kazinima Atlantik Sitija koji su se borili da opstanu.

NCAA i druge velike lige su uspešno blokirale ovu implementaciju ali je Vrhovni Sud sada osporio PASPA akt i smatrao ga zakonodavnim prekoračenjem od strane savezne vlade. Većina sudija je odobrila argument New Jersey-ja da je Kongres ’zapovedao’ državnim regulatornim ovlašćenjima zabranjujući državama da zakonski regulišu to pitanje.

Neke države će zadržati kockanje, neke ne.

Odluka Vrhovnog Suda u maju 2018.godine je otvorila vrata legalnom sportskom klađenju u Americi. Ono što je svima poznato jeste da ta mogućnost do skoro nije bila moguća. Vrhovni Sud je zapravo ukinuo saveznu zabranu za više država čime je dozvolio sportsko klađenje. Postavlja se pitanje zašto više njih nije dozvolilo ovu aktivnost?

Izvor: SB Nation

COMMENTS

WORDPRESS: 0