7 razloga zbog kojih najbogatiji Amerikanci ne plaćaju porez

7 razloga zbog kojih najbogatiji Amerikanci ne plaćaju porez

USCIS predstavio revidirani test za dobijanje američkog državljanstva
Porodiljsko odsustvo – Evo šta budući roditelji u Americi treba da znaju
Indeks dolara na najnižem nivou u poslednjih nekoliko godina

Da li znate pozadinu plaćanja poreza? Postojalo je vreme kada porezi nisu postojali ali je postepeno, vremenom, ovo pravilo postalo norma. Na početku, porezi su nametani narodu u vremenima rata kako bi se pomoglo u odbrani vojske. Ono što se zatim desilo jeste da se zvaničnicima dopala ideja viška novca i ova povremena norma je postala stalno pravilo.

Porezi, međutim, nisu tako loša stvar i treba ih posmatrati iz više uglova kako bi se sagledala njihova namena. Porezi se mogu posmatrati kao vrsta nagrade zvaničnicima u zamenu za upravljanje državom i državnim poslovima. Porezi postaju problematični onog momenta kada se umešaju sebični interesi zvaničnika. Na kraju, porezi mogu biti opterećujući i određenom delu naroda koji nije uvek u mogućnosti da živi i plaća porez bez ikakvih finansijskih problema.

Mnogi veruju da Vlada može da funkcioniše i bez poreza. Ideja je da Vlada poseduje svaki prirodni resurs svoje zemlje i samim tim poseduje kapacitet pomoću koga će razviti industrije koje donose prihode ali većina zemalja ne može da prestane da uzima porez zbog kontrole monetarne politike.

Porez je, svojevereno, bio i oruđe za prevaru naivnog naroda. Kada zvaničnici Vlade žele da podignu poreze, uvek počinju sa idejom i zvančnom pričom da je povećanje i plaćanje zbog bogatog sloja u zemlji ali niko nikada ne priznaje da siromašni i sama radnička klasa plaćaju pomenute namete.  Kada je ideja o „oporezivanju bogatih“ prodata narodu, oni je podržavaju u potpunosti ne znajući da bogati koriste svoje kontakte kako bi pronašli rupe u zakonu i izbegli plaćanje poreza.

Godinu, dve nakon što se donese takav zakon, Vlada otkriva da su svi bogati ljudi koji su trebali da plate porez već pronašli način za njegovo izbegavanje. Jedino što preostaje jeste da se zakon primeni na regularne radnike. Jedini problem jeste što obični radnici ne mogu da pronađu i iskoriste iste rupe u zakonu koje mogu i bogati. Samim tim, postaju večiti platioci poreza.

Imućni ne plaćaju porez i jedini razlog za to je taj što to mogu i da priušte.  Svaki pokušaj Vlade da oporezuje bogate se završi sa oporezivanjem siromašnih.

Plaćanje poreza je stvar pregovora. Postavlja se pitanje da li Vlada treba bogate ili bogati trebaju Vladu? Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: Vladi su neophodni bogati. Bogati uvek imaju druge opcije u vidu drugih zemalja.

 

Evo nekoliko razloga zašto bogati ne plaćaju porez:

  1. Bogati ne primaju platu odnosno ne bivaju plaćeni

Ljudi koji su zaposleni primaju plate u vidu regularnih primanja. Bogati ne primaju plate odnosno ne bivaju plaćeni na regularan način.

Ako želite da proverite ovakve informacije, pogledajte platu Warren Buffet-a , zatim proverite primanja Larry Ellisona-a i na kraju Jeff Bezos-a. Oni vode javne korporacije pa su podaci o njihovim primanjima javni.

Razmislite o onome što vidite. Larry-jeva osnovna plata je 1 dolar. Kako to može biti oporezivano? Sve što obični, radni ljudi imaju je njihova plata. Bogati mogu da priušte sebi da im bazična plata bude vrlo mala jer im u globalu nije potrebna. Ovo je jedan od načina kako bogati zaobilaze zakon oporezivanja. Cifra njihovih primanja je uvek simbolična i vrlo mala pa samim tim nije moguće oporezivati je.

Javne ličnosti koje su u centru pažnje obično imaju određenu cifru kao vrstu prihoda kako bi mogli da plaćaju porez međutim oni koji nisu toliko poznati javnosti nemaju tu vrstu pritiska. Mnogi od njih zvanično nemaju nikakve prihode.

Džef Bezos, vlasnik Amazona.

  1. Bogati su ohrabrivani da drže svoj novac u sistemu

Kada na vašem računu stoje milijarde dolara, državi je u interesu da vaše milijarde stoje na računima odnosno da budu deo sistema i ekonomije, protoka novca, nego da vam naplaćuje porez za njih u iznosu od 250 miliona dolara. Postoji manje od 3,000 bilijardera na svetu i oni mogu da pomeraju svoj novac u bilo koji sistem odnosno državu koju žele. Ako neko od njih povuče svoj novac, ekonomija te države oseća veliki odliv novca, što ostavlja Vladu u vrlo nezgodnoj situaciji. Umesto toga što im potencijalno može uzeti deo novca u vidu poreza, država ohrabruje vlasnike računa da sav svoj novac drže u sistemu što uzročno znači ne plaćanje poreza.

Ovo je vrlo jednostavna razmena: u zamenu za vaš novac koji stoji u sistemu države, država vam neće naplatiti porez. Obe strane su vrlo zadovoljne ovom pogodbom.

 

  1. Bogati obavljaju aktivnosti i pomažu Vladi u izvršenju istih

Postoje aktivnosti u koje se uključuju bogati za dobrobit društva i time smenjuju državne službenike u obavljanju istih. Zbog svoje preopterećenosti, Vlada ne stiže da se uključi i mnogi sektori ostaju zanemareni. Bogati koji se bave određenim sektorima koji potencijalno bivaju ostavljeni po strani dobijaju vrstu nadoknade za to.

U mnogim zemljama, bogati preuzimaju bavljenje društvenim aktivnostima kako upravo ne bi plaćali porez. U nekim slučajevima, njihovi porezi su samo smanjeni dok neki od njih ne plaćaju uopšte. Ova odluka zavisi od količine aktivnosti koju bogati preuzimaju na sebe.

Ovo je još jedna od situacija koja je benefit za obe strane. Ponekad je suma koju bogati potroše tokom aktivnosti skoro ista kao i visina poreza koju moraju platiti međutim kontrola koju imaju pri trošenju je veća u odnosu na unapred definisanu cifru poreza.

Još jedan benefit za bogate jeste što njihova društvena odgovornost (aktivnost) može biti povezana sa njihovim poslovnim interesom (kolateralnim uticajem). Jedan primer ovoga može biti imućan čovek u nekoj od Afričkih zemalja koji vodi posao koji se u velikoj meri oslanja na drumski transport koji odlučuje da u ime Vlade popravi puteve. Na osnovu ovoga, dolazi i reduciranje poreza.

 

  1. Bogati plaćaju srednju klasu

Oni koji zaista osećaju svako plaćanje poreza jesu radnici srednje klase. Ovo je takođe prednost i za bogate jer plate radnika srednje klase obezbeđuju bogati i ako dođe do mogućnosti da Vlada zahteva nešto od bogatih, neće imati srednju klasu na koju se mogu osloniti.

U najrazvijenijim zemljama, veći procenat poreza je plaćen od strane kompanija i korporacija a njih upravo poseduju imućni. Obezbeđujući plate srednjoj klasi, imućni pomažu državi da skupljaju poreze od srednje klase.

Ovo se može posmatrati kao posebna vrsta partnerstva. Ako pripadnik srednje klase pokuša da izbegne plaćanje poreza, kompanija daje poptuni pristup Vladi da nađe takvog radnika. Nagrada? Ponovna mogućnost izbegavanja poreza.

  1. Bogati uvek imaju izbor

Kada god čujete da ljudi kažu da će naterati bogate da plaćaju porez, znajte da razgovarate sa nekim ko ne zna pravila igre.

Ono što prvo morate znati jeste da bogati nemaju naklonost ni prema jednoj zemlji. Kada posedujete na stotine miliona dolara, svaka zemlja je otvorena za vas, pod jedinim uslovom da se ne bavite kriminalom. Ako bilo ko iz Vlade smatra da može iziritirati bogate dovoljno da plaćaju porez, nije u pravu, jer će bogati jednostavno premestiti svoj novac u drugu državu. Zbog ovoga postoje Švajcarske banke i Cayman-ska ostrva. Na kraju krajeva, nije u pitanju državni novac već privatnih pojedinaca i država tu ne može ništa učiniti.

Bogati uvek imaju izbor. Mogu premeštati svoj novac svuda a država mora pokazati zašto je baš ona najpogodnija za čuvanje tog novca. Naravno, nije jednostavno pomerati svoj novac non stop iz države u državu posebno ako su pokrenute određene investicije u određenoj zemlji.  Ako dođe do toga, bogati će uvek imati način kako da ipak premeste novac i učine ono što im je potrebno.

Ako smatrate da bi Vlada trebalo da donese zakon po kome bogati ne bi mogli da pomeraju svoj novac iz države u državu, to je početak totalitarnog režima i velika poraženost slobode. Pre nego što se taj zakon uopšte donese, sav novac će biti premešten. Jedino što državi preostaje jeste da sklapa dogovore sa imućnima.

U određenom broju slučajeva, investicije koje su imućni uložili su mnogo bitnije od pomeranja novca koje bi u određenom momentu bile prevelika glavobolja, što nas dovodi do sledeće tačke.

 

  1. Imućni finansiraju političke kandidate

Kako bi osigurali da njihovi interesi budu zaštićeni, bogati finansiraju političke kandidate. Ovde nije u pitanju podmićivanje. Imućni nalaze kandidate koji imaju slične političke stavove i težnje kao i oni i samim tim, na neki način, oni podržavaju ono u šta veruju.

Postojalo je nekoliko slučajeva u istoriji gde su imućni preokrenuli političke izbore. Ovo je posebno izraženo u situacijama gde određeni kadidat preti da će uništiti biznise koje su imućni gradili čitav svoj život. Samim tim, boriće se sa svim raspoloživim sredstvima da do toga ne dođe. U većini slučajeva, dobili su ono što su želeli. Podržavajući političare koji razumeju i koji se zalažu za njihove lične interese, imućni uspevaju da ih Vlada ne opterećuje porezima.

Postoje situacije kada je Vlada dovoljno snažna da ima svoj sopstveni establišment koji je opasniji od bogatih. Establišment nisu bogati već oni koji se hrane vlašću. Oni nisu vlasnici preduzeća ili poslovni lideri poput bogatih i ponekad manevrišu ljudima da se bore protiv bogatih.

 

  1. Imućni nisu individue u sistemu

Bogati nisu prepoznati u sistemu kao individue. Upravo zbog ovoga, oni nemaju prihode i ne plaćaju porez. Kako to uspevaju?

Ovo što sledi je pojednostavljeno objašnjenje ovog pitanja.
Ako bogataš ima kompaniju koja ostvaruje prihod, neće se registrovati kao zaposleni te kompanije kao što rade ostali. Svaka njegova pogodnost biće deo troškova kompanije, dakle pozicionira se kao prednost kompanije. Kada se, na kraju, kompanija oporezuje, to su svi porezi koje će platiti. On nije pojedinac, on je imovina kompanije.

Većina poreza preuzetih od kompanije biće dobit a dobit je prihod umanjen za troškove. Budući da bogati već uživaju u svemu što žele od života u vidu troškova kompanije, porez na dobit će uticati samo na budućnost njihovog poslovanja, ne i na sopstveni stil života. Naravno, vlada želi da njihove kompanije nastavljaju da napreduju.

Postoje porezi koji se plaćaju pre obračuna dobiti ali glavni porezi su obračunavani nakon dobiti. Životni troškovi bogatih su već odbijeni od prihoda pre nego što se izračuna profit.

Ovo se smatra poštenim jer su bogati zaista dobit za svoje kompanije. Oni nisu individualci.

Ovo su samo neke od ideja i osnova koje stoje iza činjenice da bogati ne plaćaju porez. Da li ćete biti ljuti zbog funkcionisanja ovog sistema ili ćete uzeti komadić njega i koristiti ga na sličan način za olakšavanje sopstvenog života… odluka je na vama. Ono što je sigurno jeste da je realnost takva da bogati imaju privilegije koje većina nas nije u mogućnosti da oseti. Svakako je odlična tema za razmišljanje, zar ne?

 

Izvor: Medium 7

COMMENTS

WORDPRESS: 0