Tokom poslednje dve godine, 1% najbogatijih ljudi akumuliralo je skoro dve trećine svog novog bogatstva stvorenog širom sveta, kaže se u novom izveštaju Oxfam-a.
Od 2020.godine, stvoreno je ukupno 42 triliona dolara novog bogatstva, a 26 biliona, ili 63%, od toga sakupilo je 1% najbogatijih, navodi se u izveštaju. Preostalih 99% svetske populacije prikupilo je samo 16 triliona dolara novog bogatstva, kaže Svetska dobrotvorna organizacija za siromaštvo (Global poverty charity).
„Milijarder je zaradio otprilike 1,7 miliona dolara na svaki dolar novog globalnog bogatstva koji je zaradila osoba u donjih 90%“, navodi se u izveštaju, objavljenom na početku Svetskog eknomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj.
To sugeriše da se tempo kojim se stvara bogatstvo ubrzao, pošto je 1% najbogatijih na svetu sakupilo oko polovine svog novog bogatstva u poslednjih 10 godina.
Oxfam-ov izveštaj analizira podatke o stvaranju globalnog bogatstva iz Credit Suisse, kao i brojke sa Forbsove liste milijardera i Forbsove liste milijardera u realnom vremenu kako bi se procenile promene u bogatstvu ultra bogatih.
Istraživanje suprotstavlja stvaranje bogatstva sa izveštajima Svetske banke, koja je u oktobru 2022.godine rekla da verovatno neće ispuniti svoj cilj okončanja ekstremnog siromaštva do 2030.godine jer je pandemija COVID-a 19 usporila napore u borbi protiv siromaštva.
Gabriela Bucher, izvršna direktorka Oxfam International-a, pozvala je da se povećaju porezi za ultrabogate, rekavši da je to „strareški preduslov za smanjenje nejednakosti i oživljavanje demokratije“.
U saopštenju za štampu u izveštaju, ona je takođe rekla da će promene poreskih politika pomoći u rešavanju tekućih kriza širom sveta.
„Oporezivanje superbogatih i velikih korporacija je izlaz iz današnjih kriza koje se preklapaju. Vreme je da srušimo zgodan mit o tome da smanjenje poreza za najbogatije rezultira prelivanjem njihovog bogatstva na sve ostale“, rekla je Bucherova.
Krize koje se poklapaju širom sveta i koje se napajaju jedna iz druge, i zajedno stvaraju veće nevolje nego kada su zasebne, se takođe nazivaju „polikrizom“. Poslednjih nedelja, istraživači, ekonomisti i političari sugerisali su da se svet trenutno suočava sa takvom krizom jer se sukobljavaju pritisci krize troškova života, klimatskih promena i drugih pritisaka.
Izvor: Cnbc.com
COMMENTS